104. годишњица Космајско-Варовничке битке

Дана 8. децембра 2018. године, када наша Света Црква прославља и празнује Светог свештеномученика Климента, обележена је код спомен обележја на Варовницама 104. годишњица славне Космајско-Варовничке битке. Парастос војсковођама и војницима, који су своје животе положили у децембру 1914. године, служили су протојереј-ставрофор Милорад Лазић, протојереј Слободан Кеџић, протонамесник Милисав Радовић и јереј Марко Јефтић.

Након парастоса венце су положили председник Градске општине Младеновац господин Владан Глишић, председник Друштва за неговање традиција ослободилачких ратова до 1918. године господин Небојша Матејић, као и представници сродних друштава. Пошто је председник Општине одржао говор културно-уметнички програм су извели ученици издвојеног одељења ОШ „Момчило Живојиновић“ из Дубоне. Потресни рецитал о страдању наших предака припремили су са својим ученицима професорка српског језика Сања Сарић, професорка историје Станислава Благојевић и професор информатике Анђелко Марјацић

Варовничка битка једна је од најважнијих ослободилачких борби, вођена је од 6–10. децембра 1914. године. Аустроугарска 5. армија кренула је према Младеновцу са циљем да нанесе удар „са леђа“ српској војсци. На тој линији налазиле су се слабе српске снаге, сачињене углавном од трећепозиваца. У прилог им је ишло једино то што су ровови и ватрена линија већ били припремљени, тако да су командант варовничког одсека Јован Ивковић, потпуковник Антоније Милошевић и Душан Туфегџић, заповедници космајског одсека спремно дочекали непријатељску армију. Главне борбе Колубарске битке почеле су да се преносе на Варовнице када је Војвода Путник наредио Тимочкој дивизији да се упути према Младеновцу. 7. и 8. децембра 1914. године водиле су се жестоке борбе на брдима Варовница и у космајским шумама. Далеко надмоћнији непријатељ није успео да нанесе пораз српским војницима који су му нанели велике губитке.

Српски војници су испред својих ровова поставили снопове од глоговог трња, уместо жице која је требала да послужи као последња линија одбране пред борбу прса у прса. Глог се показао боље од жице јер аустроугарски војници нису успели да бајонетима пробију жилаво глогово пруће, након чега је уследио јуриш и масакр бомбама, због тога се један од потеза на Варовницама зове Касапско брдо. Непријатељ је заустављен, а затим, од трупа одбране Београда 2. и 3. армије прогнан преко реке Саве. Наредба која је стигла из аустроугарске команде најбоље осликава учинак српске војске: „Све је било узалуд, више се немојте напрезати, морамо се повлачити“.

јереј Марко Јефтић

фотографије: хаџи Марко Вујичић

Овај приказ слајдова захтева јаваскрипт.