Слава цркве Светог апостола и јеванђелисте Луке у Младеновцу

У четвртак 31. октобра 2019. године, када наша Света Црква прославља и празнује Светог апостола и јеванђелисту Луку и Светог Петра Цетињског, Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Господин Јован служио је Свету Архијерејску Литургију у храму посвећеном Светом Луки на Старом градском гробљу у Младеновцу. Храм скромних димензија био је премали да прими велики број верника, који су дошли са жељом да са својим Владиком учествују у Литургији. Нашем Архијереју саслуживали су протојереји-ставрофори: умировљени парох младеновачки Драгољуб Ракић и Архијерејески намесник младеновачки Жељко Ивковић, јереји: Ненад Марковић и Милутин Гашевић и протођакон Иван Гашић. Литургијско сабрање увеличали су предивним појањем Српски православни појци из Београда.

У својој беседи је Епископ Јован истакао да на први поглед двојица Светитеља коју данас празнујемо немају много сличности, немају много додирних тачака. Но, то је само на први поглед. Најважнија заједничка особина ове двојице Светитеља јесте да су они живели за Христа, да је Христос био у њима и да су они били уз Христа. И да су у сваком тренутку били спремни да дају живот за Христа, једину Истину. То је пример за све нас да ако нисмо у заједници Богочовечанског Тела Христовог, у Цркви, у литургијском сабрању, нема нас ни у спасењу. Наш Владика је рекао да је Апостол Лука записао у свом Јеванђељу Реч Божију, Реч која оживљава, Реч која васкрсава, Реч која освећује, Реч која просвећује. То је та Реч Божија од које је постало све што је постало. Верни су упознати са мудрошћу да је хришћанин вечни ученик, који се у овом животу спрема за полагање испита за вечни живот; испит нашег живота, наших дела и испит наших недела. Пред Богом су живи само они који слушају Реч Божију и извршавају је, а духовно мртви пред Богом су они који слушај Реч Божију а не творе је. Епископ је закључио да се зато требало трудити за спасење како своје, тако и других. Тај труд има вечити значај, јер је труд на спасење људи. Имена свих трудбеника на спасење људи је записано у Књизи живота. Та књига је у рукама Божијим и никаква сила, никакво зло нас не може истргнути из те књиге, ако се ми сами својим неделима не испишемо из те Књиге. У Књигу живота се уписујемо својим делима, а и кад се истргнемо својим неделима можемо се поново уписати покајањем.

На крају Свете Литургије извршен је чин освећења кољива и резања колача. Овогодишњи домаћин били су господин Драган Вукадиновић и господин Милија Милојевић са породицама. После се приступило трпези љубави коју су домаћини са љубављу припремили.

Овај приказ слајдова захтева јаваскрипт.