Историјат

Историјат младеновачког Храма

До формирања самосталне младеновачке парохије верни народ села и вароши Младеновац одлазио је на богослужења у влашканску цркву пошто су територијално припадали парохији влашканској. Такво стање је било до 1902. године када је из влашканске парохије изузето село и варош Младеновац и од њих формирана парохија младеновачка. Исте године у тадашњој основној школи отворена је капела у којој су вршена Богослужења и чинодејста (основна школа се налазила на месту где се данас налази младеновачка Гиманзија). Главни иницијатори за подизање цркве у Младеновцу, чији су темељи освећени 18. јуна 1908. године, били су јереј Милан С. Арсић тадашњи парох младеновачки и председник општине Сретен Петровић. Темеље је осветио протојереј Петар Поповић, парох влашкански, уз саслужење околног свештенства и месног паоха Милана С. Арсића. Црква је саграђена до 1910. године, али није освештана зато што није био завршен иконостас.

Младеновачка црква саграђена је српско византијском стилу у облику описаног крста по плану архитекте Гргура Миловановића, под надзором инжињера Милоша Симоновића, а радове су изводили Кузман и Стеван Наумовић родом из Македоније. Црква је сазидана од тврдог материјала и споља је била офарбана црвено-жутом бојом. У Првом светском рату младеновачка црква је доживела исту судбину као и српски народ, црква је била доста оштећена, у њој су Аустријанци затварали своје коње, а постојећи онда дрвени иконостас је изгорео. После ослобођења приступило се генералној обнови, црква је омалтерисана споља и унутра, постављен је скупоцен мермерни иконостас од венчачког мермера који је израдио вајар и академски сликар Михајло Миловановић родом из Ужица. Први живопис у цркви урађен је у периоду од 1924‒1929. године. Овај живопис је трајао мало после рата. Треба истаћи да се на западној страни унутрашњости цркве на хору налазила слика Блаженопочившег витешког краља Александра I Карађорђевића на белом коњу, која симболично представља краља, као победиоца, који убија аждају са две главе (аждаја у овом случају представља немачку и аустријску војску).

Освећење младеновачке цркве, посвећене Успењу Пресвете Богородице, извршио је на Велику Госпојину 28. августа 1929, српски патријарх Димитрије, уз највише црквене великодостојнике и присуство огромног броја грађана не само Младеновца већ и из других места Шумадије. Тада је Патријарх Димитрије одликовао јереја Милана Арсића чином протојереја и орденом Светог Саве V и VI реда. Доласком јереја Александра Поповића и Милана С. Поповића приступило се изградњи парохијског дома са два стана за свештенике преко пута цркве у улици Краља Александра Обреновића 52. 1936. године.

Недуго после избија Други светски рат који доноси нове недаће српском народу и уједно српској Цркви. После II светског рата Српска Православна Црква нашла се под ударом атеистичке комунистичке власти. Црквене архиве пуне су извештаја о прогонима свештеника по Србији. На територији младеновачке општине највише се памти злостављање свештеника из Црквина Миливоја Филиповића и ликвидација сина младеновачког пароха Александра Аце Поповића. По ослобођењу Младеновац почео је нагло да се развија. Број фабрика расте, подижу се стамбене зграде, трговине и разна надлештва. У исто време отворена је и пуна осморазредна гимназија, као и средња економско трговачка школа. Број ученика рачунајући и децу основне школе прелази 1000. Број становника, за последњих десетак година је утостучен тако да их у години 1953. има скоро 10000.

Године 1957. почела је припрема за поправку цркве. Зуб времена као и ратне последице утицали су да се црква споља руинира (малтер је опао, лимени кров и олуци избушени пушчаном и авионском муницијом). Да би се добила материјална средства за обнову цркве продат је један део црквеног плаца (5 ари) за 330.000 динара, а затим се приступило са прикупљањем прилога од парохијана. Трудом оба пароха, сарадњом чланова црквене управе, прилозима парохијана и грађана са стране, црква је обанљана у периоду од јуна до новембра 1958. године. Обнова цркве је коштала 1.185.000 динара. Поправка крова извршена је 1959. године када је замењен дотрајали кров новим лимом и двапут префарбан. Лимарски радови коштали су 149.112 динара. Услед проширења некадашње улице Косте Ђукића (данас Црквена) и подизања фискултурне сале за школске потребе од црквене порте одузето је 17 ари земљишта. Накнада за одузето земљиште одређена је у висини 400.000 старих динара, плус за дрвеће које је том приликом посечено (ради се о липама). У јесен 1961. године ограђена је црквена порта дрвеном тарабом, а радове је извео Малиша Радосављевић. Академски сликар о. Никодим Бркић у периоду од 1962‒1965. године урадио је 16 фресака на зидовима цркве. Зидање црквене зграде, у којој је била крстионица, канцеларија и звонара, почело је 1969. године и трајало је до 1977. године. Такође 1977. године комплетно је замењен дотрајали лим на корву цркве и постављен нов.

Што се тиче цркве у Младеновцу треба напоменути 1978. године реновиран је стан за првог пароха, а 1980. године обијен је сав малтер са унутрашњих зидова пошто је стари дотрајао. Зидови су омалтерисани продуженим малтером, а испердашени кречом и мермерним брашном, најпогоднијим у то време за живописање цркве. Ове радове је извео Раца Станојевић из Остружнице, који је поред малтерисања еликтрифицирао цркву. Радови нису квалитетно изведени па је судским путем ЦО младеновачка задржала суму од 49.000 динара. Сав горе поменути посао ЦО младеновачка требала је да плати 400.000 динара , а исплатила 351.000 динара. Ново фрескописање цркве почело је 1983. године и трајало до 1989. године. Куполу је урадио сликар Драгомир Јашовић, а остали део цркве иконописац Драгомир Марунић. Нови живопис освећен је 1991. године. Ново ограђивање црквене порте (темељ од бетона и ограда од метала) изведено је 1989. и 1990. године. Такође исте године отпочела је генерална обнова фасаде цркве, фарбање лима на крову цркве и звоника, фасада звонаре и урађена су сва три крста за цркву од прохрома. Вредност ових радова била је 45.000 немачких марака. Генерална обнова парохијског дома за два пароха почела је 1997. године. Радови су трајали пет месеци, пројекат обнове израдио је архитекта Михајло Јеремић, а радове је изводио Обрен Матић, обојица из Младеновца.

Велики благослов за младеновачку цркву била је посета иконе Богородице Тројеручице. Епископ шумадијски Сава служио је Литургију на дочеку иконе Богородице Тројеручице 23. новембра 1998. године која је у храму остала осам дана и осам ноћи. Дочек иконе је био величанствен и реке народа су се сливале ка младеновачкој цекви како би се поклонили икони. Процењује да је око 45‒50000 људи целивало икону Мајке Божије. Свечаном литијом кроз град 1. децембра 1998. године икона је испраћена за Сент Андреју. Прилози који су том приликом добијени стављени су у фонд за изградњу новог храма у Рајковцу и од тог новца урађен је темељ за новоподигнути храм Благовести Пресвете Богородице у Рајковцу. Градња новог парохијског дома, димензија 29 x 12 м, у порти цркве отпочела је 1999. године и траје до данас. Пројекат је урадио архитекта Михајло Јеремић, а радове изводио Обрен Матић.

Госпођа Милева Обрадовић, удова Новице Обрадовића из Младеновца, дала је младеновачкој цркви прилог у износу од 30000 немачких марака за подизање палионице и друге потребе тако да је у периоду од 2004‒2005. године подигнута палионица свећа коју је осветио Епископ Г. Јован. На дан освећења палионице 16. јуна 2005. године Епископ шумадијски Јован је одликовао госпођу Милеву Обрадовић орденом Светог симеона Мироточивог. На стогодишњицу 2010. године почела је генерална обнова цркве. Радови на обнови почели су 10. септембра 2010. године и поверени су предузимачу Миодргу Спасићу из Рајковца. Пројекат генералне обнове урадио је архитекта Михајло Јеремић, а статику Милош Мачкић. Током 2010. и 2011. године црква је споља комплетно обновљена, тако да смо у 2012. години започели и генералну обнову унутрашњости младеновачке цркве како би засијала у оном истом сјају као када су је наши дедови подигли.