Историјат Парохија

 

Настанак и развој младеновачких парохија

foto11Парохија младеновачка као самостална постоји од 2. новембра 1902. године, а дотле је била у саставу влашканске парохије. Новооснована парохија младеновачка обухватала је варош Младеновац (1893.године проглашен за варош) и већи део села Младеновца, без онога дела села који се налази са северне стране (до села Рајковац) тек нешто касније је и тај део припојен младеновачкој парохији. Друга младеновачка парохија основана је 1931. године тако што је од Ковачевца изузето село Границе и припојено другој младеновачкој парохији. Од 1931. године у Младеновцу постоје две парохије, прва младеновачка парохија одухватала је већи део вароши Младеновац, а другој младеновачкој парохији је придодат мањи део вароши Младеноваца 178 домова, село Младеновац и село Границе. Овакво стање ће остати све до 1939. године када је актом Св.Арх.Син. бр 8663/938.г. извршено ново разграничење између прве и друге парохије младеновачке. По новој арондацији првој парохији је припао источни део вароши Младеновац ‒ десна страна улице Јанка Катића са 410 домова и село Границе са 122 домова, тако да је прва парохија младеновача бројала укупно 532 дома. Друга парохија младеновачка по арондацији из 1939. године обухватала је западни део вароши Младеновац ‒ лева страна улице Јанка Катића са 286 домова и село Младеновац са 240 домова што укупно броји 526 домова.

 

До образовања самосталне парохије младеновачке парох овог места био је парох foto12влашканске парохије јереј Петар Поповић, а од 2. новембра 1902. године за првог пароха у Младеновцу постављен је Милан С. Арсић јереј, који је службовао у Младеновцу све до своје смрти. Јереј Милан Арсић, рођен 16. септембра 1868. године у Међулужју, од оца Стевана и мајке Јелице земљорадника. Основну школу завршио је у Пружатовцу, Богословију Светог Саве у Београду школске 1893/94године. До доласка у Младеновац служио је као капелан-свештеник у Ваљеву, а 2. новембра 1902. године прелази у Младеновац. Током службовања у Младеновцу пожртвовано је радио на националном, црквеном и пољопривредном пољу. Био је иницијатор подизања цркве и за његово време је подигнут храм у Младеновцу 1910. године. Такође развио је пчеларство у Младеновцу и околини, прикупљени мед је давао сиротињи. Приликом освећења цркве одликован је протојерејским чином и орденом Светог Саве V и VI реда. Умро је 23. септембра 1936. године и сахрањен је у порти младеновачке цркве (повише олтарског дела цркве).

 

 

foto13Други парох младеновачки Александар Поповић, рођен 1. августа 1895. године у Русији у селу Јесауловском, од оца Александра учитеља а после свештеника и мајке Анфисе учитељице. Основну школу је завршио у месту рођења, а Богословију 1914. године у Русији. Године 1915. ступио је у Војну Академију и као резервни официр учествовао је у Првом светском рату служећи у седамнаестом козачком коњичком пуку. По завршетку рата 1920. године када је избила Руска револуција, као и већина Руса, био је приморан да напусти Русију те долази у Србију. Са својом изабраницом Десанком Грујић венчао се 1922. године, и исте године митрополит скопски Варнава га је рукоположио у ђаконски и свештенички чин. Прва парохија му је била плажанска, друга деспотовачка, а 29. децембра 1934. године уведен је у дужност пароха другог младеновачког. После смрти протојереја Милана С. Арсића постављен је за пароха првог младеновачког као и за старешину храма. Прота Александар је уредио црквену администрацију, његовим заузимањем купљено је имање покојног проте Милана С. Арсића и на њему је подигнут парохијски дом са два стана. Црвеним појасом одликован је 8. новембра 1932. године. Митрополит скопски Јосиф заменик и администратор Патријархов одликовао га је протојерејским чином 14. октобра 1946.године. Напрсним крстом одликован је 24. јуна 1956. године од стране Епископа шумадијског Г. Валеријана. Пензионисан је 21. децембра 1960. године. Прота Александар умро је 24. фебруара 1963. године и сахрањен је на младеновачком гробљу преко пута Цркве са западне стране.

 

Трећи по реду парох младеновачки Милан С. Поповић, рођен у Великој Иванчи 2. септембра 1892. Године, од оца Светислава економа и мајке Милке домаћице. foto15Основну школу завршио је у Великој Иванчи, гимназију у Београду и богословију у Русији (5 година), а матурирао је у Енглеској 1917. године. Са српском војском прешао је Албанију, био је на Крфу, где је био распоређен у Дринску чету 1917. године. По завршетку Првог светског рата радио је прво као учитељ у Великој Иванчи, Жупањевцу и Ратарима, а 19. августа 1922. године рукоположен је у Пожаревцу у чин свештеника од старне Епископа браничевског Г. Митрофана. Црвеним појасом и албанском споменицом одликован је 1933. године. На дужност пароха другог младеновачког постављен је 11. октобра 1937. године. Заједно са протом Александром Поповићем учествовао је и допринео подизању парохијског дома. Чином протојереја одликован је 12. септембра 1946. године од митрополита скопског Г. Јосифа. Напрсним крстом одликован је 24. јуна 1956. године од стране Епископа шумадијског Г. Валеријана. Пензионисан је 1. јуна 1961. године. Прота Милан Поповић умро је 22. јануара 1974. године у Београду и тамо сахрањен.

 

 

foto16Пошто је прота Александар Поповић пензионисан на упражњену прву парохију младеновачку долази протојереј Лазар Стрижак, парох конатички и Архијерејски намесник бељанички. Дужност пароха првог младеновачког примио је 28. децембра 1960. године, а за старешину младеновачке цркве постављан је 12. јануара 1961. године. У његово време ограђена је црквена порта тарабом, учествовао је у изградњи звонаре која је грађена у периоду од 1969. до 1976. године.Такође у време његовог службовања црква је прекривена новим лимом 1977. године. Протојереј Лазар Стрижак пензионисан је 1. јануара 1978. године , а разрешен дужности 1. септембра 1978. године.

 

Пошто је прота Милан пензионисан на парохију другу младеновачку постављен је протојереј Светозар Станимировић који је до тада службовао у Венчанима. Заједно foto17са протом Лазаром Стрижаком је учествовао у изградњи звонаре и у свим радовима. Прота Светозар је службовао у Младеновцу од 1. јуна 1961. године до 1. јануара 1972. године, а разрешен дужности пароха 1. јула 1975. године. После краће болести умро је 20. јула 1976. године и сахрањен је на младеновачком гробљу (поред цркве са северне стране). На упражњену другу парохију долази јереј Живорад Марић парох марковачки и на њој службује до 1. јануара 1997. године када одлази у пензију. Такође обављао је дужност старешине цркве од 1978. г. до 1988.г. Јереј Живорад Марић одликован је чином протојереја 27. маја 1991. године од старне Епископа шумадијског Г. Саве, а 11. јануара 2004. године чином протојереја-ставрофора од стране Епископа шумадијског Г. Јована.

 

foto18По разрешењу проте Лазара на парохију прву младеновачку постављен је јереј Драгољуб Ракић, до тада парох први тополски. На првој парохији младеновачкој службовао је од 1. септембра 1978. године до 1. септембра 2009. године. Од 1. септембра 2009. године од 4. августа 2012. године као пензионисани свештеник опслуживао је шесту парохију младеновачку. Протонамесник Драгољуб Ракић постављен је 5. септембра 1987. године на дужност Архијерејског намесника младеновачког коју је обављао до 18. августа 2012. године. За старешину цркве постављен је 27. децембра 1988. године, а разрешен 23. септембра 2012. године. Чином протојереја одликован је 27. маја 1991. године од старне Епископа шумадијског Г. Саве, а 4. новембра 2001. године чином протојереја-ставрофора од стране Епископа зворничко-тузланског Василија, тада администартора Епархије шумадијске.

 

Од прве и друге парохије 1984. године оформљена је трећа парохија младеновачка и на њу је постављен јереј Жарко Јеремић до тада парох тополски. Дужност пароха трећег младеновачког обављао је до 17. марта 2007.године када је и одликован протојерејским чином од стране Епископа шумадијског Г Јована, такође тада је, због тешке болести умолио Епископа да га разреши дужности пароха.

foto19

 

У октобру 1999. године основана је четврта парохија младеновачка. Такође 2001. године основана је од младеновачких парохија прва рајковачка при новоподигнутом храму Благовести Пресвете Богородице и на њу постављен јереј Александар Марковић, а од 27. јула 2009. године у Младеновцу је од постојећих четири парохија основано још две парохије у граду и друга парохија у Рајковцу при цркви Благовести Пресвете Богородице. Претпоследња регулација парохија младеновачких била је у фебруару 2012. године када је Селтерс бања изузета из састава прве парохије младеновачке и придодата цркви Јоакима и Ане и формирана трећа парохија којој је осим насеља Селтерс бање (233 дома) придодато и насеље Кораћичка бања са око 200 домова. Последњом регулацијом парохија укинута је пета младеновачка парохија (коју су опслуживали младеновачки свештеници) и подељена међу постојећим паросима, а парох 6. младеновачки постављен је за пароха 5. младеновачког.